Вилијам Гледстон
британски политичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилијам Јуарт Гледстон (енгл. ; Ливерпул, 29. децембар 1809 — Замак Харден, 19. мај 1898) био је британски политичар из викторијанског доба који је четири пута биран за премијера.[1] Гледстон је ушао у Парламент као торијевац 1832. године.[2]Био је велики поборник слободне трговине и морао је да поднесе оставку, заједно са премијером сер Робертом Пилом, након укидања закона o кукурузу 1846. године. На Гледстонове назоре је умногоме утицало његово дивљење Пиловом економском либерализму. Вршио је дужност министра финансија од 1852. до 1855. и поново од 1859. до 1866. године. Предложио је низ буџета који су снизили царине и смањили трошкове владе. Гледстон је 1867. изабран за вођу Либералне партије, а 1868. за премијера. Током првог премијерског мандата, Гледстон је спровео значајне реформе, међу којима су одвајање Ирске протестантске цркве од државе 1869, тајно гласање на изборима и реформе правног статута синдиката, законодавства и образовања. Гледстон је тврдио да је заслужан за укидање неправедних закона и омогућавање личног напретка сваког појединца. Такође је организовао решавање спорова за САД путем међународне арбитраже.
Вилијам Гледстон | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име при рођењу | Вилијам Јуарт Гледстон | ||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | (1809-12-29)29. децембар 1809. | ||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Ливерпул, Ланкашир, Уједињено Краљевство | ||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 19. мај 1898.(1898-05-19) (88 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Замак Харден, Флинтшир, Уједињено Краљевство | ||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Оксфорду | ||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Катарина Гледстон | ||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 8 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Конзервативна, Пилити, либерална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис |
Године 1874. на изборима га је победио Бенџамин Дизраели, али је Гледстон поново постао премијер након мидлодијанске кампање. Године 1884. осигурао је усвајање треће реформе Парламента. Међутим, изгубио је популарност после неуспелог спасавања Чарлса Гордона и пада Картума, те је у јуну 1885. поднео оставку.
Када је следеће године поново изабран за премијера, Гледсон је предлог закона о самоуправи Ирске. Ова политика је поделила Либералну политику и његова влада је пала.[3] Међутим, поново је постао премијер 1892. и изнова покушао са новим предлогом закона о самоуправи 1893, који је одбијен у Горњем дому. Године 1894. Гледстон је последњи пут поднео оставку. Његов либерализам је укључивао мере за реформу закона, ограничење јавне потрошње и помоћ развоју трговине.