Вукица Митровић
комунистичка револуционарка, партизанка и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вукосава Вукица Митровић Хабуш — Шуња (Свети Стефан, код Будве, 28. децембар 1912 — Јајинци, код Београда, 17. децембар 1941) била је револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
вукица митровић | |
---|---|
Датум рођења | (1912-12-28)28. децембар 1912. |
Место рођења | Свети Стефан, код Будве, Аустроугарска |
Датум смрти | 17. децембар 1941.(1941-12-17) (28 год.) |
Место смрти | Јајинци, код Београда, Србија |
Професија | текстилна радница |
Супружник | Андрија Хабуш |
Члан КПЈ од | октобра 1933. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Народни херој од | 9. маја 1945. |
Потицала је из револуционарне породице Митровић. Основну школу и нижу гимназију завршила је на Светом Стефану и Котору, а потом на Цетињу два разреда Учитељске школе. Године 1932. се са породицом преселила у Београд, где се запослила се као дактилографкиња, а потом као текстилна радница. Посредством старијег брата Стефана, који је током студија постао комуниста, укључила се у комунистички покрет.
Била је ангажована око излажења партијског листа Комунист, због чега је октобра 1933. примљена у чланство Комунистичке партије. Због партијског рада, ухапшена је априла 1935. и подвргнута мучењима у полицији. Како иследницима ништа није признала, на суд је ослобођена усред недостатка доказа. Крајем године је отишла у Совјетски Савез, где је у Москви похађала Међународну лењинску школу.
Почетком 1936. се ангажовала у синдикату текстилаца, а крајем године је радила на обнављању партијске организације у Београду. Од марта 1937. је била секретар Месног комитета КПЈ за Београд, а од маја исте године члан новоформираног Покрајинског комитета КПЈ за Србију, по чијем је задатку одлазила у Ниш, Ваљево и друга места по Србији. Крајем 1937. и почетком 1938. била је један од организатора штрајка текстилних радника у Београду, као и демонстрација одржаних 14. децембра 1939. године. На Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, 1940. изабрана је за члана Секретеријата Покрајинског комитета.
Након окупације Југославије, радила је на организовању Народноослободилачког покрета у Београду. По специјалном задатку ПК КПЈ за Србију одржавала је везу са Јанком Јанковићем, службеником Специјалне полиције. Почетком октобра 1941. приликом одласка на састанак са Давидом Пајићем, била је ухапшена, а Пајић убијен. Као позната комунисткиња, у Специјалној полицији је мучена и суочавана са братом Ратком, али иследницима ништа није рекла. Осуђена је на смрт 16. децембра и пребачена у логор на Бањици, где је донета на носилима, јер су јој обе ноге биле поломљене. Стрељана је 17. децембра 1941. у Јајинцима, заједно са групом ухапшених чланова Месног комитета.
У току Народноослободилачког рата погинуо је и њен супруг Андрија Хабуш, као и браћа Никола, Ратко и Вељко и сестра Лепа. За народног хероја проглашена је 9. маја 1945. године.