Доситеј Обрадовић
српски писац, филозоф, педагог и народни просветитељ / From Wikipedia, the free encyclopedia
Димитрије Обрадовић (црквено име Доситеј; Чаково, 1739[1] или 1742. — Београд, 28. март 1811)[2] био је српски књижевник, преводилац, просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Био је оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета. Он је био први попечитељ просвете у Совјету и аутор свечане песме „Востани Сербије“.[3]
Доситеј Обрадовић | |
---|---|
Пуно име | Димитрије Обрадовић |
Датум рођења | 1739/1743. |
Место рођења | Чаково, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 28. март 1811.(1811-03-28) (68/69 год.) |
Место смрти | Београд, Карађорђева Србија |
Утицаји од | Платон Аристотел Лабријер Молијер Лесинг Волтер |
Утицао на | развој просвете и науке у Србији |
Најважнија дела | Живот и прикљученија Совјети здравога разума Собраније Востани Сербије |
Потпис |
Рођен је у данашњем румунском делу Баната, тадашње Хабзбуршке Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.[4]