Елгинови мермери Партенона
From Wikipedia, the free encyclopedia
Елгинови мермери,[1] такође познати као Партенонски мермери (грч. , лит. „скулптуре Партенона“), представљају колекцију класичних грчких мермерних скулптура направљених под надзором архитекте и вајара Фидије и његових помоћника. Они су оригинални делови Партенона и других сакралних и церемонијалних објеката изграђених на Атинском Акропољу у 5. веку пре нове ере.[2][3] Колекција је изложена у Британском музеју, у наменски изграђеној галерији Дувин.
Од 1801. до 1812. године, агенти Томаса Бруса, 7. грофа од Елгина, покупили су око половине преживелих скулптура Партенона, као и скулптуре из Пропилеја и Ерехтејона,[4] и превезли их морем у Британију. Елгин је тврдио да је добио званичан декрет (ферман) [5] од Високе Порте, централне владе Отоманског царства која је, као владар Грчке, у то време била легални власник скулптура. Овај ферман није пронађен у отоманским архивима упркос мноштву докумената из истог периода [6] и његова веродостојност је спорна.[7] Музеј Акропоља приказује део комплетног фриза Партенона, са јасно означеним положајем елемената који недостају и остављеним простором ако буду враћени у Атину.[8]
У Британији су набавку колекције неки подржали,[9] док су неки други, попут лорда Бајрона, упоредили грофове поступке са вандализмом или пљачком.[10][11][12][13][14][15] Након јавне дебате у Парламенту [16] и каснијег ослобађања Елгина, он је продао Мермере британској влади 1816. Затим су предати под старатељство Британског музеја,[17] где су сада изложени у наменски изграђеној галерији Дувин.
Након стицања независности од Отоманског царства 1832. године, новооснована грчка држава започела је низ пројеката за обнову опљачканих споменика и уметности. Изразила је своје неодобравање Елгиновог уклањања мермера са Акропоља и Партенона,[18] који се сматра једним од највећих светских споменика културе.[19] Међународне напоре за репатријацију мермера у Грчку интензивирала је 1980-их тадашња грчка министарка културе Мелина Меркури, а сада постоје многе организације које активно воде кампању за повратак Мермера, од којих су неке уједињене као део Међународног удружења за поновно уједињење скулптура Партенона. Сама грчка влада наставља да ургира враћање мермера у Атину како би се ујединили са преосталим мермерним комадима и како би се комплетна секвенца фриза Партенона обновила, дипломатским, политичким и правним средствима.[20]
Унеско је 2014. понудио да посредује између Грчке и Уједињеног Краљевства у решавању спора, иако је то касније одбио Британски музеј на основу тога што Унеско ради са државним органима, а не са повереницима музеја.[21][22][23] Унеско је 2021. донео своју прву одлуку о Мермерима Партенона, позивајући Уједињено Краљевство да их врати Грчкој.