Елија Казан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Елија Казан (енгл. ,[2][3] IPA: , право име Елија Казанџоглу,[4] Истанбул, 7. септембар 1909 — Њујорк, 28. септембар 2003) био је амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и књижевник. Рођен је у породици грчког порекла.[5] Освојио је два Оскара за најбољег редитеља, те Оскара за животно дело, а 21 глумац са којима је радио био је номинован за Оскара, од којих су га деветорица и освојила. Открио је и у свет филма увео тада младе и перспективне глумце као што су Марлон Брандо и Џејмс Дин, а режирао је велики број успешних филмова, од којих су најпознатији Трамвај звани жеља, На доковима Њујорка и Источно од раја. Сем Бранда и Дина, у његовим филмовима су дебитовали и Ворен Бејти, Керол Бејкер, Џули Харис, Енди Грифит, Ли Ремик, Рип Торн, Илај Волак, Ив Мери Сејнт, Мартин Балсам и Пат Хингл. У Казановим филмовима су неке од најбољих улога у каријери остварили Натали Вуд и Џејмс Дан (енгл. ). Филмски продуцент Џорџ Стивенс млађи рекао је да су „Казанови филмови, заједно са глумцима који су наступили у њима, променили америчку кинематографију“.[6]
Елија Казан | |
---|---|
Име по рођењу | [1] |
Датум рођења | (1909-09-07)7. септембар 1909. |
Место рођења | Истанбул, Османско царство |
Датум смрти | 28. септембар 2003.(2003-09-28) (94 год.) |
Место смрти | Њујорк, САД |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | америчко |
Занимање | филмски и позоришни редитељ, продуцент, сценариста, романописац |
Активни период | 1934–1976 |
Потпис | |
Прекреница у Казановом животу је било његово сведочење пред Комитетом за неамеричке активности против својих сарадника да су комунисти, због чега је у каснијој каријери био стигматизован међу колегама.