Здравство у Русији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Здравствену заштиту у Русији обезбеђује држава преко Савезног фонда обавезног медицинског осигурања, а регулише Министарство здравља.[1] Устав Руске Федерације дао је свим грађанима право на бесплатну здравствену заштиту од 1993. године. У руском здравству је 2008. године било запослено 621.000 лекара и 1,3 милиона медицинских сестара. Број лекара на 10.000 становника био је 43,8, ау сеоским срединама свега 12,1. Удео лекара опште праксе у укупном броју лекара износио је 1,26 одсто. Има око 9,3 кревета на хиљаду становника – скоро дупло више од просека OECD-а.
Расходи за здравствену заштиту износили су 6,5% бруто домаћег производа, 957 долара по особи у 2013. Око 48% долази из владиних извора који првенствено потичу од одбитака здравственог осигурања од плата. Око 5% становништва, углавном у већим градовима, има добровољно здравствено осигурање.[2]
Укупан број становника Русије у 2016. години износио је 146,8 милиона. Међу овом популацијом, број запослених лица достигао је 72,3 милиона, укључених у 99 главних врста производних и непроизводних активности.[3] У савременим условима, светски стручњаци процењују да је укупно здравље руске радне популације (мушкарци 18–60 година, жене 18–55 година) прилично ниско због високе стопе морталитета, знатно већег морталитета мушкараца и високе преваленције главних незаразних болести, посебно оних циркулаторног, респираторног и дигестивног система. Према званичној владиној статистици, сваки трећи радник у Русији је изложен штетним радним условима у којима нивои изложености на радном месту премашују националне хигијенске стандарде. Међутим, ниво професионалног морбидитета у Русији је и даље изузетно низак. У 2014. години пријављено је само 8175 случајева професионалних болести, што представља 5,5 случајева на 100.000 у општој популацији, што је много мања стопа него у многим европским земљама.[4]
Након распада Совјетског Савеза, руско здравство постало је састављено од државних и приватних система. Драстични резови у финансирању државног здравственог система довели су до пада квалитета здравствене заштите коју је пружао. Ово је учинило да скупљи приватни објекти буду конкурентни тако што се пласирају као пружаоци здравствене заштите бољег квалитета. Након што је Борис Јељцин дао оставку, приватизација више није била приоритет, а Владимир Путин је вратио већа средства у државни здравствени систем. Државни здравствени систем се значајно побољшао током 2000-их, са здравственим издацима по особи са 96 долара у 2000. на 957 долара у 2013. години.
Због руске финансијске кризе од 2014. године, велики резови здравствене потрошње довели су до пада квалитета услуга државног здравственог система. Око 40% основних здравствених установа има мање особља него што би требало да имају, док су остале затворене. Периоди чекања на лечење су повећани, а пацијенти су приморани да плаћају више услуга које су раније биле бесплатне.[5][6]