Зубобоља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Зубобоља, денталгија или одонталгија је бол који се јавља у зубу или ткивима која га непосредно окружују.[3] Најчешће настаје као последица каријеса или обољења зубне пулпе, а може настати и услед проблема са деснима, вилицама, услед избијања или повреде зуба и сл. Забележени су и случајеви зубобоље настале као последица промене барометарског притиска (бародонталгија).[4][5] Бол се може јавити спонтано или као реакција на различите термичке, хемијске и механичке надражаје. Интензитет варира од благог до веома јаког бола, који може бити константан или спорадичан.[6] Понекад се може проширити и на околна подручја (секундарна хипералгезија). С обзиром на конкретно ткиво од кога потиче, разликују се следеће врсте зубобоља: дентинска, пулпна, периапексна, пародонтална и рефлектована.
Зубобоља | |
---|---|
Синоними | Одонталгија,[1] зубна болест,[1] одонтодинија,[1] одонтогени бол[2]:396 |
Специјалности | Стоматологија |
Уобичајени узроци укључују упалу пулпе (обично као одговор на каријес, трауму зуба или друге факторе), преосетљивост дентина, апикални пародонтитис (запаљење пародонталног лигамента и алвеоларне кости око врха корена), зубне апсцесе (локализоване колекције гнојa), алвеоларни остеитис („сува утичница“, могућа компликација вађења зуба), акутни некротизирајући улцерозни гингивитис (инфекција десни) и темпоромандибуларни поремећај.[7]
Пулпитис је реверзибилан када је бол благ до умерен и траје кратко време након стимулуса (на пример прехладе); или неповратан када је бол јак, спонтан и траје дуго након стимулуса. Ако се не лечи, пулпитис може постати иреверзибилан, затим напредовати до некрозе пулпе (одумирања пулпе) и апикалног пародонтитиса. Апсцеси обично изазивају пулсирајући бол. Апикални апсцес се обично јавља након некрозе пулпе, перикоронални апсцес је обично повезан са акутним перикоронитисом доњег умњака, а пародонтални апсцеси обично представљају компликацију хроничног пародонтитиса (болести десни). Ређе, недентална стања могу изазвати зубобољу, као што је максиларни синуситис, који може изазвати бол у горњим задњим зубима, или ангина пекторис, која може изазвати бол у доњим зубима. Тачна дијагноза понекад може бити изазовна.
Правилна орална хигијена помаже у спречавању зубобоље спречавањем зубних болести. Лечење зубобоље зависи од тачног узрока и може укључивати пуњење, лечење канала корена, екстракцију, дренажу гноја или друге корективне мере. Уклањање зубобоље се сматра једном од главних обавеза стоматолога.[8] Зубобоља је најчешћи тип бола у устима или лицу.[9]:125–135 То је један од најчешћих разлога за хитне прегледе код стоматолога.[10] У 2013. години, 223 милиона случајева зубног бола настало је као последица зубног каријеса на сталним зубима и 53 милиона случајева код млечних зуба.[11] Историјски гледано, сматра се да је потражња за лечењем зубобоље довела до појаве стоматолошке хирургије као прве специјалности медицине.[12]