Исавријска династија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Византијом је од 717. до 802. године владала Исавријска или Сиријска династија. Исавријски цареви били су успешни у одбрани и консолидацији царства против калифата, али били су мање успешни у Европи, где су претрпели неуспехе против Бугара, морали су да се одрекну Равенског егзархата, и изгубили утицај над Италијом и папом под притиском Франака.
Исавријска династија | |
---|---|
Држава | Византијско царство |
Владарска титула | Византијски цар |
Оснивач | Лав III Исавријанац |
Посљедњи владар | Ирина |
Владавина | 717-802 |
Вјера | Православље |
Период Исаовријске династије углавном се повезује са иконоборством, покушајем враћања божанске наклоности прочишћавањем хришћанске вере од прекомерног обожавања икона, што је довело до значајних унутрашњих немира.
На крају владавине Исавријске династије 802. године, Византија је била у сукобу са Арапима и Бугарима, а ствари су се искомпликовале када је папа Лав III крунисао Карла Великог за светог римског цара (лат. Romanorum Imperator) што је сматрано покушајем да се Каролиншко царство представи као наследник Римског царства.