Историја Авганистана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Писана историја Авганистана (Паштунски:د افغانستان تاريخ, Da Afġānistān Tārīkh), датира из времена око 500 година п. н. е. када је подручје било под контролом Ахеменидског царства[1], мада докази указују да је развијен степен урбанизоване културе постојао између 3000. и 2000. година п. н. е.[2][3][4] Цивилизација долине Инда се простирала преко великих делова Авганистана на северу, где је познато неколико локалитета.[5] Александар Велики је са својом војском дошао у оно што је данас Авганистан 330. године п. н. е. након што је поразио Персију у бици код Гаугамеле.[6] Од тада, многа царства су успостављала своје престонице у Авганистану, међу којима су Грчко-бактријско краљевство, Мауријско царство, кушанско краљевство, Сафариди, Саманиди, Газнавиди, Гуриди, Тимуриди, Мугали, Хотаки и Дурани.[7]
Авганистан (у преводу "земља Авгана") је била стратешки важна локација кроз историју.[8] Земља је служила као улаз ка Индијском потконтиненту, древно је жариште Пута свиле, који је превозио робу од Средоземног мора у Кину.[9] Пошто се налази на путу многих трговинских и миграционих рута, Авганистан се може назвати "кружним током средње Азије".[10]
Индо-аријски народи су дошли у Авганистан са севера након 20. века п. н. е.[11] и они су оставили своје језике који су опстали у облику паштунског и даријског. Инвазије Арапа су утицале на културу Авганистана, с обзиром да су зороастризам, хеленизам, хиндуизам и будизам давно ишчезли, или су почели да опадају, као што је било случај са будизмом. Туркијска краљевства као што су Газнавиди, Гуриди и Тимуриди су направила од региона којег данас називамо Авганистан веома важним местом.
Мир Ваис Хотак, а након њега Ахмед Шах Дурани, је ујединио Авганистанска племена и основао последњу Авганистанску империју почетком 18. века нове ере.[12][13][14][15][16] Суверенитет Авганистана су одржали током Англо-авганистанских ратова, Совјетског рата 1980. г., и рата у Авганистану од 2001. г. бројност и различитост народа: Паштуни, Таџици, Хазаре, Узбеци, Туркмени, Ајмаци и други. Паштуни чине највећу групу.