Источноевропска низија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Источноевропска низија, некада позната и као Руска равница,[1] предоминантно међу руским научницима,[2] или историјски Сарматска низија),[3] је велика равничарска област која се протежне источно од Северноцентралне европске равнице,[4] и састоји се од неколико платоа који се простиру отприлике од око 25 степени лонгитуде на истоку. Она обухвата најзападнију Волинијско-подолску узвишицу, Централну руску узвишицу и на источној граници обухвата Волгину узвишицу. Равница обухвата и низ главних речних сливова, као што су Дњепски слив, Ока-Донска равница и слив Волге. Уз најјужнију границу источноевропске равнице налазе се Кавкаски и Кримски планински ланци.[4] Заједно са Северноевропском равницом (која покрива већи део северозападне Француске, Холандије, Немачке до североисточне Пољске) и обухвата Балтичке земље (Естонију, Летонију и Литванију), Молдавију, југоисточну Румунију и њену најјужнију експанзију, Подунавску равницу [] у северној Бугарској. То чини Европску равницу, највећим безпланинским делом европског пејзажа.[5]
Источна европска низија покрива потпуно или већи део Балтичких држава,[1] Белорусију, Украјину, Молдавију, Румунију и европски део Русије. Равница се простире на око 4.000.000 km2 (2.000.000 sq mi) и у просеку је на око 170 m (560 ft) надморске висине. Највиша тачка равнице, која се налази у Валдајском побрђу,[7] лежи на 346,9 m (1.138,1 ft).[8][9][10]