Италијански врт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Италијански врт се обично односи на стил вртова који одражавају велике италијанске ренесансне вртове који су преживели у нечему попут свог оригиналног облика. У историји баштованства, током ренесансе, Италија је имала најнапредније и најцењеније вртове у Европи, што је у великој мери утицало на друге земље, посебно на француске паркове и холандске баште и, углавном преко њих, на баште у Британији.
Вртови су били формално успостављени, али вероватно на нешто опуштенији начин од каснијег француског стила, са циљем да се прошири или пројектује правилност архитектуре куће у природу. Башта овог стила, која користи много медитеранских биљака, често се свуда у свету назива „италијанском баштом“.
Од касног 18. века многе велике италијанске баште су преуређене у верзији енглеског пејзажног баштенског стила, а распон типова баште који се налазе у Италији је значајан, делимично у зависности од различитих климатских услова.