Кајкавски језик
јужнословенски идиом / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кајкавски језик (такође кајкавица, кајкавштина; ISO 639-3: kjv), такође класификован и као кајкавско наречје бившег српскохрватског језика, данас се сматра посебним јужнословенским језиком, који је почевши од 12. јануара 2015. године признат као такав од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO), у чијој је класификацији добио статус историјског језика. Говори се на ширем подручју Загреба, односно на подручју данашњег Хрватског Загорја (некадашња Горња Славонија), затим у области Међимурја, као и у неким местима у Мађарској и Аустрији. Најстарији слојеви кајкавског језика, односно наречја сежу у доба раног средњег века.[1][2]