Кенгур
род торбара из породице кенгура и валабија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кенгур (лат. ) је род торбара из породице кенгура и валабија (). У општој употреби, назив се користи да се опишу највеће врсте из ове породице: црвени, антилопски и источни и западни сиви кенгур из рода . Породица такође укључује и мање врсте, као што су валабији и кенгури пењачи (живе на дрвећу), укупно око 63 врста ових торбара. Кенгури су ендемски род јер живе само у Аустралији, док мањи макроподи живе у Аустралији и Новој Гвинеји. Аустралијска влада процењује да је на обрадивим површинама Аустралије 2011. године живело 34,3 милиона кенгура, у поређењу са 25,1 милиона годину дана раније.[1]
- За остала значења види Кенгур (вишезначна одредница)
Кенгур | |
---|---|
Женка источног сивог кенгура са бебом | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Инфракласа: | Marsupialia |
Ред: | Diprotodontia |
Породица: | Macropodidae |
Потпородица: | Macropodinae |
Род: | Macropus , 1790 |
Врсте | |
| |
Кенгур је симбол Аустралије; лик кенгура се налази на грбу Аустралије,[2][3] на појединим новчаницама[4][5] и користи се од стране многих аустралијских организација, као што је Квантас,[6] и као обележје Краљевског аустралијског ваздухопловства.[7] Кенгур је важан и за аустралијску културу и за национални имиџ, и консеквентно постоје бројне референце о популарној култури.
Дивљи кенгури се лове због меса, трговине кожом и ради заштите испаше.[8] Иако контроверзно, сматра се да месо кенгура нуди здравствене повољности у исхрани људи у поређењу са традиционалним месом због ниског нивоа масти.[9]