Констанције I Хлор
Римски владар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Констанције I Хлор (лат. ; Дарданија, 31. март око 250 — Еборакум, 25. јул 306) био је један од тетрарха, цар-савладар на Западу Римског царства од 293. до 306. Потекао је из Илирика по свему судећи од незнатних родитеља.
Констанције I Хлор | |
---|---|
Пуно име | Маркус Флавије Валерије Констанције Херкулије Август (лат. ) |
Датум рођења | 31. март око 250. |
Место рођења | Дардани, Римско царство |
Датум смрти | 25. јул 306 (56 год.) |
Место смрти | Еборакум, Британија |
Супружник | Хелена, Теодора |
Потомство | Константин Велики, Флавије Далмације, Јулије Константин, Флавија Јулија Констанција, Евтропија, Анастасија |
Родитељи | Евтропије Клаудија |
Династија | Константин |
Римски цар | |
Период | 293 — 305 (као цезар на западу са Максимијаном); 305. — 306. (као август на западу, са Галеријем на истоку); |
Претходник | Максимијан (на западу); Диоклецијан (на истоку) |
Наследник | Север (са Галеријем на истоку) |
Савладар | Максимијан |
Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара и оженио Максимијановом пасторком Теодором. У цезара је уведен 293, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом који су господарили његовим доменом; за то му је требало три године.
Када су 305. абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, и тако су њих двојица 306. одбили Пикте и Скоте.
Српски византолог Радивој Радић га укратко оцењује овако: „Премда је био значајна историјска личност, касније је упамћен пре свега као отац Константина Великог.“[1]