Луције Вер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Луције Цејоније Комод Вер Јерменијак (лат. , 15. децембар 130. – јануар/фебруар 169.) је био римски цар од 161. до своје смрти 169. године, заједно са својим усвојеним братом Марком Аурелијем. Био је члан династије Нерва-Антонин. Верово наслеђе заједно са Марком Аурелијем означило је први пут да је Римском империјом истовремено владало више од једног императора, што је све чешћа појава у каснијој историји Царства.[1][2]
Луције Вер | |
---|---|
Пуно име | Луције Цејоније Комод Вер Јерменијак |
Датум рођења | (130-12-15)15. децембар 130. |
Место рођења | Алтино, Римско царство |
Датум смрти | 169. |
Место смрти | Рим, Римско царство |
Гроб | Хадријанов маузолеј |
Супружник | Луцила |
Родитељи | Луције Елије Авидија Плауција |
Династија | Антонини |
Римски цар | |
Период | 8. март 161 – 169. |
Претходник | Антонин Пије |
Наследник | Марко Аурелије (сам) |
Рођен 15. децембра 130. године, био је најстарији син Луција Елија Цезара, првог усвојеног сина и наследника Хадријана. Одрастао и образован у Риму, имао је неколико политичких функција пре него што је преузео престо. Након смрти његовог биолошког оца 138. године, усвојио га је Антонин Пије, којег је и сам усвојио Хадријан. Хадријан је умро касније те године, а Антонин Пије је наследио престо. Антонин Пије ће владати царством до 161. године, када је умро, а наследио га је Марко Аурелије, који је касније свог усвојеног брата Вера подигао за ко-цара.
Као цар, већи део његове владавине био је окупиран његовим вођењем рата са Партијом који се завршио победом Римљана и неким територијалним освајањем. Након првобитног учешћа у Маркоманским ратовима, разболео се и умро 169. Римски сенат га је дефиковао као Божанског Вера (Divus Verus).