Мађарска
држава у средњој Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мађарска (мађ. ) суверена је држава y југоисточном делу средње Европе која се простире на 93.030 2 Панонске низије.[8] Мађарска се на северу граничи са Словачком, на североистоку са Украјином, на истоку и југоистоку са Румунијом, на југу са Србијом, на југозападу са Хрватском и Словенијом, а на западу са Аустријом. Мађарска има скоро 10 милиона становника, углавном етничких Мађара и значајну ромску мањину. Мађарски, службени језик, најраспрострањенији је уралски језик на свету и међу неколико неиндоевропских језика који се нашироко говоре у Европи.[9] Главни и највећи град је Будимпешта; друге велике урбане области чине Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј и Ђер.
Мађарска | |
---|---|
Главни град и највећи | Будимпешта 47° 26′ N 19° 15′ E |
Службени језик | мађарски |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна уставна република |
— Председник | Тамаш Шуљок |
— Председник Владе | Виктор Орбан |
— Председник Народне скупштине | Ласло Ковер |
Законодавна власт | Народна скупштина |
Историја | |
Стварање | |
— Кнежевина Угарска | 895.[2] |
— Краљевина Угарска | 25. децембар 1000.[3] |
— Златна була | 24. април 1222. |
— Мохачка битка | 29. август 1526. |
— Будимска битка | 2. септембар 1686. |
— Мађарска револуција 1848. | 15. март 1848. |
— Аустроугарска | 30. март 1867. |
— Тријанонски споразум | 4. јун 1920. |
— Трећа Република | 23. октобар 1989. |
— Приступ у НАТО | 12. март 1999. |
— Приступ у ЕУ | 1. мај 2004. |
— Нови Устав | 1. јануар 2012. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 93.030 km2 (108) |
— вода (%) | 3,7[4] |
Становништво | |
— 2023. | 9.597.085[5] (95) |
— густина | 105 ст./km2 (78) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023. |
— укупно | 421,683 млрд. $[6] (53) |
— по становнику | 43.601 $[6] (43) |
ИХР (2022) | 0,851[7] (47) — веома висок |
Валута | мађарска форинта |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +36 |
Вози се на | десној страни |
Регистарске таблице | |
^ Такође се користи и домен , који се користи и у другим државама чланицама Европске уније. |
Територија данашње Мађарске је вековима била раскрсница разних народа, укључујући Келте, Римљане, германска племена, Хуне, западне Словене и Аваре. Темељи Мађарске успостављени су крајем 9. века нове ере када је велики везир Мађара Арпад освојио Панонску низију.[10][11] Његов праунук Стефан ступио је на престо 1000. године, створивши Краљевину Угарску. До 12. века постала је регионална сила, достигавши свој културни и политички врхунац у 15. веку.[12] Након Мохачке битке 1526. године, Угарску је делимично окупирало Османско царство (1541—1699). Пала је под власт Хабзбурга на прелазу из 18. века, а касније се придружила Аустријском царству да би формирала Аустроугарску, велику силу почетком 20. века.[13]
Аустроугарска се распала након Првог светског рата, а Тријанонским споразумом успостављене су садашње границе Мађарске, чиме је изгубила 71% своје територије, 58% становништва и 32% етничких Мађара.[14][15][16] Након бурног међуратног периода, Мађарска се придружила силама Осовине у Другом светском рату, претрпевши значајну штету и жртве.[17][18] Послератна Мађарска је постала сателитска држава Совјетског Савеза, што је довело до успостављања Народне Републике Мађарске. Након неуспеле револуције 1956. године, Мађарска је постала релативно слободнија, иако још увек репресивна, чланица Источног блока. Уклањање граничне ограде између Мађарске и Аустрије убрзало је распад Источног блока, а потом и Совјетског Савеза.[19] Дана 23. октобра 1989. Мађарска је постала демократска парламентарна република.[20] Приступила је Европској унији 2004, а део је шенгенске зоне од 2007. године.[21] Међутим, током власти актуелног председника Владе Виктора Орбана, многи политиколози сматрају да је Мађарска доживела демократско назадовање, због његовог ограничавања слободе штампе, ерозије независности судске власти и подривања вишестраначке демократије.[22][23][24][25][26]
Мађарска је средња сила у међународним односима, највише захваљујући свом културном и економском утицају.[27] Сматра се развијеном земљом са привредом са високим доготком и заузима 40. место у Индексу хуманог развоја, са грађанима који уживају универзалну здравствену заштиту и бесплатно средње образовање.[28][29] Мађарска има дугу историју значајног доприноса уметности, музици, књижевности, спорту, науци и технологији.[30][31][32][33] Тринаеста је најпопуларнија туристичка дестинација у Европи, која је привукла 15,8 милиона међународних туриста 2017. године.[34] Члан је бројних међународних организација, укључујући Уједињене нације, НАТО, СТО, Светску банку, Међународну инцестициону банку, Азијску банку инфраструктурних инвестиција, Савет Европе, Вишеградску групу и држава посматрач у Савету туркофоних држава.[35]