Меланин
група природних пигмената који се налазе у већини организама / From Wikipedia, the free encyclopedia
Меланин (грч. ) је црни или смеђи тј. браон боје пигмент који настаје путем ензимске оксидације тирозина. Он је садржан у великом броју биљних и животињских врста, као и код човека. Код животиња и човека, меланин се ствара у ћелијама меланоцитима у кожи, очима и коси. Меланин утиче на боју ових ткива и највише је одговоран за боју коже, косе и очију код човека. Недостатак меланина у кожи назива се албинизам.[3]
Идентификација | |
---|---|
| |
Својства | |
181024 | |
Моларна маса | 318,29 g·mol−1 |
Густина | |
Тачка топљења | < −20 °C (−4 °F; 253 K) |
Тачка кључања | 500 °C (932 °F; 773 K) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Постоје три основна типа меланина: неуромеланин, еумеланин и феомеланин, при чему је најчешћи тип је еумеланин. Он се производи се у „црној“ и „смеђој“ варијанти. Феомеланин је цистеин, а садржи црвено-смеђе полимере бензотиазина и у великој мери је одговоран за црвену косу и пеге. Неуромеланин се налази мозгу, а његова функција је нејасна. Предузета су истраживања како би се испитала његова ефикасност у лечењу неуродегенеративних поремећаја попут Паркинсонове болести.[4]
У кожи, производњу меланина (меланогенезу) покреће излагање УВ зрачењу, које узрокује да кожа видно потамни. Меланин је ефикасан апсорбер светлости, јер је пигмент расипа преко 99,9% од апсорбираног УВ зрачења.[3] Због ове способности, сматра се да меланин штити ћелије коже од оштећења ДНК, смањујући ризик од рака коже. Осим тога, иако је излагање УВ зрачењу је повезано с повећаним ризиком од малигног меланома, проучавања рака меланоцита су показала нижу стопу рака коже код особа с концентрисанијим меланином, односно тамнијим тоном коже. Ипак, однос између пигментације коже и фотозаштите још увек није разјашњен.[5]