Менахем Бегин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Менахем Бегин (хебр. ; Брест, 16. август 1913 — Тел Авив, 9. март 1992) био је 6. израелски премијер од маја 1977. до 1983. године.[1] Добитник је Нобелове награде за мир. Пре израелског стицања независности, Бегин је био вођа ционистичке милитантне организације Иргун. Бегин је 1. фебруара 1944. прогласио устанак против британске принудне управе. Одговоран за постављање бомбе у јерусалимски хотел Краљ Давид, који је у то време био британско административно и војно седиште, и тада је убијена 91 особа. Изабран је у први сазив Кнесета, као председник Херута, странке коју је сам основао, противећи се влади лабуриста и начину успостављања Израела, и тиме је остао на политичкој маргини. Био је у опозицији у 8 узастопних сазива (осим у време владе националног јединства током Шестодневног рата), али је постајао прихватљивији за политички центар. Његова победа на изборима 1977. и избор за премијера је окончао тродеценијску доминацију Лабуристичке партије.
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (фебруар 2020) |
Менахем Бегин | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1913-08-16)16. август 1913. | ||||||||||||
Место рођења | Брест, Руска Империја, сада Белорусија | ||||||||||||
Датум смрти | 9. март 1992.(1992-03-09) (78 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Тел Авив, Израел | ||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Варшави | ||||||||||||
Политичка странка | Ликуд, Gahal, Herut | ||||||||||||
|
Његов највећи допринос израелској држави је постизање првог мировног споразума са Египтом, због чега је са египатским председником Анваром ел Садатом поделио Нобелову награду за мир 1978. Вративши Египту територије окупиране током Шестодневног рата, Бегион је неутралисао египатску опасност по Израел. Бегин је касније током свог мандата промовисао уградњу јеврејских насеља у Јудеји и Самарији и у појасу Газе, одобрио бомбардовање ирачке нуклеарна електране Озирак и инвазију Либана 1982. Због политичке изолације услед инвазије Либана и хиперинфлације, подршка Бегину је опала. Оставку је поднео у октобру 1983. и повукао се из политичког живота.