Међународна ауто-ознака
ознака која показује у којој је држави моторно возило регистровано и обезбеђује јединствену идентификацију возила / From Wikipedia, the free encyclopedia
Међународна ауто-ознака је ознака која показује у којој је држави моторно возило регистровано и обезбеђује јединствену идентификацију возила. Ранији називи за ауто-ознаку су међународно регистрационо слово[1] или међународни знак за промет.[2] Женевска конвенција за путни саобраћај из 1949. г. и Бечка конвенција за путни саобраћај из 1968. г. је зову означавајући знак државе регистрације.
Додела ознака је у надлежности Економске комисије УН за Европу као публикација Јединствени знакови коришћени на возилима у међународном саобраћају (енгл. , скр. ),[3] одобрена од стране Женевске конвенције за путни саобраћај[4] и Бечке конвенције за путни саобраћај.[5] Многе ауто-ознаке које су дефинисане након усвајања стандарда се поклапају са двословним и трословним кодовима. Југоисточни азијски Договор ... за обављање прекограничног превоза робе и људи користи и и кодове: кодове користе Бурма (), Кина () и Камбоџа (); кодове користе Тајланд () и Лаос (); док вијетнамски код је истовремено и и код.[6]
Женевска конвенција за путни саобраћај је ступила на снагу 26. марта 1952. године. Главна предност конвенције за возаче је обавеза држава потписница да прихвате легалност возила регистрованих у другим потписницама. Када се возило користи ван државе регистрације, мора имати међународну ауто-ознаку на задњој страни возила, одвојено од регистарске таблице.