Микеланђело Буонароти
ренесансни вајар, сликар, архитекта и песник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони (итал. ; Капрезе, 6. март 1475 — Рим, 18. фебруар 1564) био је италијански ренесансни вајар, сликар, архитекта и песник, један од најзнаменитијих и наjутицајнијих уметника историје европске уметности.
Микеланђело Буонароти | |
---|---|
Пуно име | Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони |
Датум рођења | (1475-03-06)6. март 1475. |
Мјесто рођења | Капрезе, Фирентинска република |
Датум смрти | 18. фебруар 1564.(1564-02-18) (88 год.) |
Мјесто смрти | Рим, Папска држава |
Правац | Умјетност високе ренесансе; Фирентинска умјетничка традиција |
Епоха | 15. и 16. вијек |
Регија | Италијанска умјетност ренесансе |
Утицао на | Mаниристе, Рубенса |
Најважнија дјела | |
Потпис |
За вријеме живота већ је био сматран највећим умјетником свога времена, а од тада па до данас једним од највећих умјетника свих времена. Велики број његових дјела из сликарства, вајарства и архитектуре су међу најпознатијим у историји умјетности. Фреске таванице Сикстинске капеле у Ватикану данас представљају његова најпознатија дјела, иако је Микеланђело себе сматрао вајарем. Рад на више умјетности није био неуобичајен у његово вријеме. Скулптуре у мермеру је радио читавог свог стваралачког вијека, а другим умјетностима се бавио само у одређеним етапама.[1] Велика популарност фрески Сикстинске капеле је највјероватније посљедица велике популарности сликарства у 20. вијеку, али такође и чињенице да већи број његових скулптура нису завршене.