Мртве душе
роман Гогоља / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мртве душе (рус. ) је роман Николаја Васиљевича Гогоља објављен 1842. године. Убраја се у једно од најпознатијих дела руске књижевности 19. века.
Мртве душе | |
---|---|
Настанак | |
Ориг. наслов | Мёртвые души |
Аутор | Николај Васиљевич Гогољ |
Земља | Русија |
Језик | руски |
Садржај | |
Локализација | Руска Империја |
Издавање | |
Датум | 1842. |
Роман описује путовања и авантуре Павла Ивановича Чичикова (рус. ) и људи које сусреће. Ови људи су илустрација руске средње класе прве половине 19. века. Чичиков је средњовечни човек финих манира, бивши колешки саветник, са амбицијама да се обогати и живи животом племића.
Прича романа о авантуристичком путовању подсећа на Одисеју и Божанствену комедију, али и на пикарске романе из 16. и 17. века са епизодама из живота преваранта.
Идеју за ово дело Гогољу је предложио Александар Пушкин септембра 1831. Гогољ га је замислио као епску поему у прози у три дела. Писац је завршио и објавио само први део трилогије 1842. Други део је изгубљен, т.ј. писац га је уништио непосредно пред смрт. Од њега је остало неколико поглавља у виду скице. Што се тиче трећег дела, познате су само неке пишчеве идеје о њему.