Нематеријално културно наслеђе Италије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нематеријално културно наслеђе Италије обухвата традиционална знања и вештине које чувају различите заједнице које живе у Италији. Традиционална знања и вештине укључује фестивале, музику, представе, прославе, рукотворине и усмену традицију.
Нематеријално културно наслеђе Италије | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Италија |
Заједница | Италијански народ и све националне мањине које живе на територији Италије |
Године 2003. Унеско је усвојио Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа, а коју је Италија ратификовала 2007. године. Конвенција обухвата низ процедура за идентификацију, документовање, очување, заштиту, промоцију и унапређење нематеријалног културног добра.[1]
Конвенцијом су успостављене две листе нематеријалних добара:[1]
- Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства, која помаже да се покаже разноврсност нематеријалног наслеђа и подигне свест о његовом значају;
- Списак нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита, који има за циљ да мобилише међународну сарадњу и пружи помоћ заинтересованим странама да предузму одговарајуће мере.
Сем те две листе, формиран је и Регистар најбољих пракси заштите који садржи програме, пројекте и активности који најбоље одражавају принципе и циљеве Конвенције.[1]
На Унескову листу нематеријалног културног наслеђа, до половине 2022. године уврштено је 15 елемената.[2]