Односи Југославије и Савезника
From Wikipedia, the free encyclopedia
Силе Осовине су 6. априла 1941. године напале Краљевину Југославију, а краљ Петар II Карађорђевић и Министарски савет одлазе у Лондон. У јануару 1942. године, Министарски савет Краљевине Југославије под председништвом проф. др Слободана Јовановића је именовао бригадног генерала Драгољуба Дражу Михаиловића за министра војске, морнарице и ваздухопловства, као и начелника штаба Врховне команде Југословенске војске.
Током јуна и јула 1943. године, британски премијер Винстон Черчил одлучује да умањи подршку Михаиловићу и значајније подржи партизански покрет под вођством Јосипа Броза Тита, упркос упозорењима да ће тиме омогућили комунистима да преузму власти у Србији и Југославији. Иако је послератна историографија у социјалистичкој Југославији као разлог окретања савезничке политике према партизанима наводила да су томе допринели извештаји Фицроја Маклина, Вилијама Дикина и Рандолфа Черчила о сарадњи ЈВуО са италијанским и спорадично са немачким окупационим снагама, главни разлог јесте био већа активност партизанских снага на терену.