Операција Бљесак
Војна операција / From Wikipedia, the free encyclopedia
Операција Бљесак је офанзива Хрватске војске (ХВ) против Српске војске Крајине (СВК) од 1. до 3. маја 1995. године. Офанзива је спроведена у каснијим етапама рата у Хрватској и била је прва већа конфротација хрватских и српских снага након потписивања споразума о прекиду ватре и економској сарадњи 1994. године. Посљедњи организовани отпор СВК формално је престао 3. маја, а већина трупа се предала сљедећег дана у близини Пакраца, иако су операције чишћења настављене још двије седмице.
Операција Бљесак | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дио рата у Хрватској | |||||||||
Карта операције Бљесак | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Република Хрватска | Република Српска Крајина | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Јанко Бобетко Звонимир Червенко Лука Џанко Петар Стипетић |
Милан Челекетић Лазо Бабић | ||||||||
Јачина | |||||||||
7200 | 3500 | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
42 погинула 162 рањена |
188—283 погинулих (војни и цивилни) 1200 рањених 2100 заробљених | ||||||||
11.500—15.000 протјераних Срба 3 мировњака УН рањена |
Операција Бљесак је била стратешка побједа Хрватске, која је за исход имала заузимање Окучана и околине са површином од 558 км2 који су били под контролом Српске Крајине. Окучани, који су се налазили уз аутопут и пругу Загреб—Београд, били су од велике важности за Хрватску које имала значајне транспортне проблеме између Загреба и источне Славоније, али и због територија која налазила између двије цјелине Српске Крајине. Подручје је било дио Сектора Запад Операције Уједињених нација за враћање повјерења у Хрватској (УНКРО), мировне мисије Уједињених нација под мандатом Савјета безбједности. Хрватске снаге су чиниле око 7200 припадника ХВ, уз подршку хрватске специјалне полиције, распоређених насупрот око 3500 припадника СВК. Као одговор на операција, СВК је бомбардовала Загреб и друге цивилне центре, што је довело до седам смртних случајева и 205 повријеђених.
Током напада погинула су 42 хрватска војника и полицајца, а 162 су рањена. Број српски жртава је споран. Према хрватским изворима, погинула су 188 српских војника и цивила, док се процјењује да је 1000—1200 рањених. Српски извори наводе 283 погинула српска цивила, за разлику од 83 колико наводи Хрватски хелсиншки одбор. Процјењује се да је 14.000 Срба који су живјела у том подручју, двије трећине одмах избјегло, а остали у наредним седмицама. До краја јуна, процјењује да је остало свега 1500 Срба. Након тога, лични представник Генералног секретара Уједињених нација Јасуши Акаши критиковао је Хрватску због „масовног кршења” људских права, али је његове изјаве демантовао и донекле извјестилац Комисије за људска права Уједињених нација Тадеуш Мазовјецки.