Парана (река)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Парана (шп. , порт. ) река је у Јужној Америци. Протиче кроз Бразил, Парагвај и Аргентину.[2] Дугачка је око 3.998 km са притоком Паранаибом.[н. 1] Површина њеног слива износи око 3.100.000 km². Парана је друга по величини река Јужне Америке (после Амазона). Настаје спајањем реке Рио Гранде и реке Паранаиба, које скупљају воде са југоисточног дела бразилске висоравни. Парана тече на југ и улива се у Атлантски океан у облику естуара Ла Плата. До спајања са својом главном притоком, реком Парагвај, често се назива Алто Парана ().
Парана () | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 4.880 |
Басен | око 3.100.000 2 |
Пр. проток | (Период 1971-2010) 19,706 m3/s (695,9 cu ft/s)[1][2][3] 3⁄ |
Слив | Коријентес (Величина басена 1.950.000 km2 (750.000 sq mi) |
Водоток | |
Извор | спајањем Рио Гранде и Паранаибе |
Коор. извора | 19° 13′ 21″ S 46° 10′ 28″ W[4] |
В. извора | 1.148 |
Ушће | Атлантски океан |
Коор. ушћа | 34° 0′ 5″ S 58° 23′ 37″ W[5] |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Бразил, Парагвај, Аргентина |
Притоке | Парагвај, Рио Гранде, Игвасу, Паранапанема, Паранаиба, Коријенте, Карсарања |
Река на Викимедијиној остави |
Парана има низ притока. Неке од значајнијих су с леве стране Тиет, Игуасу, Уругвај, и са десне стране Парагвај. На Парани се налази једна од највећих хидроелектрана на свету, код бране Итаипу. Ова хидроелектрана је отпочела са производњом електричне енергије 1984. године, а њена моћ износи око 14.000 .
У 2021. суша је погодила реку, узрокујући најнижи водостај у задњих 77 година.[6][7]