Пермафрост
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пермафрост је тло које непрекидно остаје испод 0 °C (32 °F) током две или више година, које се налази на копну или испод океана. Чешћи сe јавља на северној хемисфери, око 15% северне хемисфере или 11% глобалне површине је покривено пермафростом,[1] са укупном површином од око 18 милиона km².[2] Ово укључује значајна подручја Аљаске, Гренланда, Канаде и Сибира. Такође се може налазити на врховима планина на јужној хемисфери и испод подручја без леда на Антарктику. Реч пермафрост у српском језику представља англицизам и ако се етимолошки рашчлани представља сложеницу изведену од две енглеске речи; („трајан”) и („мраз”), те би буквално значење у српском језику било „трајни мраз”. У српској литератури се пермафрост често назива и зона (предео) вечитог снега и леда.
Пермафрост не мора бити први слој који је на тлу. Може бити од једног инча до неколико миља дубоко испод површине Земље. Често се јавља у приземном леду, али може бити присутан и у непорозној подлози. Пермафрост је формиран од леда који у комбинацији држи различите врсте земљишта, песка и стена.[3]
Пермафрост садржи велике количине биомасе и разложене биомасе која је ускладиштена као метан и угљен-диоксид, чинећи тло тундре понором угљеника. Како глобално загревање загрева екосистем и изазива одмрзавање земљишта, циклус угљеника у пермафросту се убрзава и ослобађа се велики део ових гасова стаклене баште садржаних у земљишту у атмосферу, стварајући повратни циклус који повећава климатске промене.[4] Одмрзавање пермафроста је један од ефеката климатских промена. Иако ће емисије из одмрзавања пермафроста бити довољно значајне да доведу до додатног загревања, оне вероватно неће бити довољне да покрену повратну спрегу која се сама појачава и води ка „неизлазном загревању“.[5]