Подморница (филм)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Подморница ( ) је западнонемачки ратни филм из 1981. године, режисера и сценаристе Волфганга Петерсена, продуцента Гинтера Рорбака, у коме главне улоге тумаче Јирген Прохнов, Херберт Гренемајер и Клаус Венеман. Приказан је и као биоскопско издање и као ТВ мини-серија из 1985. године. Постоји и неколико различитих кућних видео верзија, као и редитељска верзија коју је надгледао Петерсен 1997. године.
Подморница | |
---|---|
Изворни наслов | Das Boot |
Режија | Волфганг Петерсен |
Сценарио | Волфганг Петерсен |
Продуцент | Гинтер Рорбак |
Темељи се на | Подморница (Лотар-Гинтер Бухајм) |
Главне улоге | Јирген Прохнов Херберт Гренемајер Клаус Венеман |
Музика | Клаус Долдингер |
Директор фотографије | Јост Вакано |
Монтажа | Ханес Никел |
Продуцентска кућа | Bavaria Film Radiant Film Westdeutscher Rundfunk SWR Fernsehen |
Студио | Neue Constantin Film (Немачка) Columbia Pictures (међународно) |
Година | 1981. |
Трајање | 149 минута |
Земља | Западна Немачка |
Језик | немачки |
Буџет | 32 милиона марака |
Зарада | 84,9 милиона долара[1] |
веза |
Филм је адаптација истоименог романа Лотара-Гинтера Бухајма из 1973. године, заснованог на његовом искуству у немачкој подморници U-96, а радња се одвија током Другог светског рата и прати поменуту подморницу и њену посаду, док крећу на опасну патролу у бици за Атлантик. Филм приказује и узбуђење битке и досаду бесплодног лова, као и људе који служе на подморници као обичне појединце са жељом да дају све од себе за своје другове и своју земљу.
Развој је почео 1979. године. Неколико америчких редитеља разматрано је три године раније, након чега је филм одложен. Током продукције, Хајнрих Леман-Виленброк, капетан праве U-96 током Бухајмове патроле 1941. и један од најбољих немачких подморничких „асова тонаже” током рата, и Ханс-Јоахим Круг, бивши први официр на U-219, служили као консултанти. Један од Петерсенових циљева био је да води публику кроз „путовање до ивице ума” (немачки слоган филма Eine Reise ans Ende des Verstandes), показујући „о чему се заправо ради у рату”.[2]
Снимљен са буџетом од 32 милиона марака, филм је сврставан међу најскупље филмове у немачкој кинематографији, али је остварио комерцијални успех и зарадио је 84,9 милиона долара широм света. Студио Columbia Pictures је издао и немачку верзију и верзију синхронизовану на енглески у америчким биоскопима, зарадивши 11 милиона долара.[3] Филм је добио веома позитивне критике и био је номинован за шест Оскара, од тога два за Петерсона (најбољи режисер и најбољи адаптирани сценарио); такође је био номинован за награду БАФТА и награду Удружења режисера Америке.