Прерафаелити
група енглеских сликара, песника и критичара, основана 1848. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Прерафаелити или прерафаелитско братство (енгл. , скраћено PRB) је уметничка антиакадемска група која је 1848. основана у Лондону са циљем да реформише енглеску уметност, пре свега сликарство и графику уз помоћ занатске перфекције и душевног просветљења (због тога углавном религиозне теме, али и теме из средњовековних сага итд) по чему личе на Назарене.[1] Узор им је италијанско сликарство пре Рафаела, односно кватроченто. Чланови су били између осталих и Вилијам Холман Хант, Џон Еверет Миле, Данте Габријел Росети и Џон Раскин. Типичне стилске одлике су натуралистички начин сликања са јасном линеарношћу и снажним колоритом, као и употреба симболичних али и еротичних елемената и декоративни ефекат. Још 1853. године братство је расформирано због различитих погледа на уметност. Ипак је оно захваљујући Вилијаму Морису и Едварду Берн Џоунсу, који су им били блиски имало улогу смернице за обнову примењене уметности и развој југендстила.
Група је тражила повратак богатим детаљима, интензивним бојама и сложеним композицијама италијанске уметности Куатроченто. Они су одбацили оно што су сматрали механистичким приступом који су први усвојили уметници маниристи који су наследили Рафаела и Микеланђела. Братство је веровало да су класичне позе и елегантне Рафаелове композиције посебно имале кварни утицај на академско учење уметности, па отуда и назив „Прерафаелит“. Конкретно, група се противила утицају сер Џошуе Рејнолдса, оснивача енглеске Краљевске академије уметности, кога су звали „сер Слошуа“. За прерафаелите, према Вилијаму Мајклу Росетију, „слоши“ је значило „било шта опуштено или ускраћено у процесу сликања... и отуда... било која ствар или особа уобичајене или конвенционалне врсте“.[2] Група је повезивала свој рад са Џоном Раскином, енглеским критичарем чији су утицаји били вођени његовим верским пореклом.[3] Хришћанске теме су биле изобилне.[4]
Група је наставила да прихвата концепте историјског сликарства и мимезиса, имитације природе, као централне за сврху уметности. Прерафаелити су себе дефинисали као реформски покрет, створили су посебно име за своју форму уметности и објављивали часопис The Germ да промовишу своје идеје. Групне дебате су забележене у Прерафаелитском журналу. Братство се раздвојило после скоро пет година.[5]