Програмски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Програмски језик је формални језик који се може користити за контролу понашања машине, нарочито рачунара.[2]
Најранија позната програмибилна машина која је претходила изуму дигиталног рачунара био је аутоматски флаутиста, направа коју су у 9. веку описала браћа Муса из Багдада, током Исламске златне ере.[3] Почетком 1800-их, „програми” су кориштени за управљање радом машина као што су Жакаров разбој, музичка кутија или свирач клавира.[4]
Програмски језици се користе да олакшају комуникацију са рачунаром приликом организовања и манипулације информација, али и да прецизно изразе алгоритме. Неки аутори ограничавају израз „програмски језик“ само на језике којима се могу изразити сви могући алгоритми, а понекад се користи израз „рачунарски језик“, који се односи на више ограничене вештачке језике. Створено је више хиљада програмских језика, и нови се стварају сваке године. Многи програмски језици језици захтевају да се прорачун специфицира у императивној форми[5][6] (нпр., као секвенца операција које се морају извршити), док други језици користе друге форме програмских спецификација, као што је декларативна форма[7][8] (нпр. жељени резултат се специфицира, а не како да се оствари).
Опис програмског језика се обично дели у две компоненте синтаксу (форму) и семантику (значење). Неки језици су дефинисани спецификационим документом (на пример, C програмски језик је специфициран путем ISO стандарда), док други језици (као што је Перл) имају доминантну имплементацију која се третира као референца. Неки језици имају оба вида дефиниције, при чему је основни језик дефинисан стандардом, а екстензије се узимају из доминантне имплементације.