Проприоцепција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Проприоцепција (или кинестезија) је осећај самокретања и положаја тела.[1] Понекад се описује као „шесто чуло“.[2] Проприоцепцију посредују проприоцептори, механосензорни неурони који се налазе унутар мишића, тетива и зглобова.[1] Већина животиња поседује више подтипова проприоцептора, који детектују различите кинематичке параметре, као што су положај зглоба, кретање и оптерећење. Иако све покретне животиње поседују проприоцепторе, структура чулних органа може варирати међу врстама.
Проприоцептивни сигнали се преносе до централног нервног система, где су интегрисани са информацијама из других сензорних система, као што су визуелни систем и вестибуларни систем, како би се створила укупна репрезентација положаја тела, покрета и убрзања. Код многих животиња, сензорна повратна информација од проприоцептора је неопходна за стабилизацију држања тела и координацију покрета тела.
Иако им недостају неурони, облик проприоцепције је такође описан код неких биљака (критосемењача).[3]
Осетљивост за статику и динамику се дели на: кинестетичку осетљивост (осетљивост за покрет) и статичку осетљивост (за став, положај тела). Кинестетичка осетљивост се дели на мишићну, осетљивост зглобова и осетљивост костију.
Један од најраспрострањенијих модела јесте повратна веза (енг. feed back), а кинестетичка осетљивост се може схватити као део те везе у којем се информације о успеху акције враћају ка почетном елементу везе - мозгу.