Религија у Чешкој
From Wikipedia, the free encyclopedia
Религија у Чешкој је разнолика, са великом већином становништва (78%) или нерелигиозним (атеисти, агностици или други нерелигиозни животни ставови) или се не изјашњавају ни о верским ни о нерелигиозним идентитетима, а готово једнаке мањине представљају хришћанство (11,7%, скоро у потпуности католичанство) и други верски идентитети или уверења (10,8%). Верски идентитет земље се драстично променио од прве половине 20. века, када су више од 90% Чеха били хришћани. [1] Према социологу Јану Споусти, нису сви нерелигиозни или ни религиозно ни нерелигиозно идентификовани људи атеисти; заиста, од касног 20. века долази до све већег удаљавања и од хришћанског догматизма и од атеизма, а истовремено су идеје и ванинституционални модели слични онима источних религија постали широко распрострањени кроз покрете које су покренули различити гуруи, и херметички, окултни и мистичним путеви. [2]
Христијанизација Чеха (Бохемија, Моравска и Чешка Шлеска) догодила се у 9. и 10. веку, када су укључени у католичку цркву и напустили старословенско паганство. Након бохемијске реформације која је започела крајем 14. века, већина Чеха су постали хусити, односно следбеници Јана Хуса, Петра Челчицког и других регионалних протопротестанских верских реформатора. Таборити и Каликстинци су биле две главне фракције Хусита. Током хуситских ратова почетком 15. века, Утраквисти су стали на страну Католичке цркве, а након заједничке победе утраквиста и католика, Католичка црква је прихватила праксу утраквиста као легитимну доктрину коју треба практиковати у Краљевини Чешкој, док су сви остали покрети хусита били су забрањени. У земљи су биле присутне и јеврејске мањине. [3]
После протестантске реформације у 16. веку, неки у Чешкој, посебно Судетски Немци, прешли су на учење Мартина Лутера (лутеранизам). У јеку реформације, утраквистички хусити преузели су обновљени све више антикатолички став, док су неке од поражених фракција Хусита (посебно таборити) оживљене. Пораз бохемијских земаља од стране Хабзбуршке монархије у Бици на Белој гори 1620. године утицао је на верска осећања Чеха, пошто су Хабзбурговци подржали контрареформацију да би насилно вратили све Чехе, чак и утраквисте хусите, назад у католичку цркву. [3]
Од битке на Белој гори, широко распрострањено антикатоличко расположење и отпор католичкој цркви били су у основи историје Чешке чак и када је целокупно становништво номинално припадало католичкој цркви, а Чеси су историјски окарактерисани као „толерантни и чак индиферентни према религији“. [4] Крајем 18. века протестантској и јеврејској мањини су поново дата нека права, али су морали да чекају још један век да би остварили пуну равноправност. [3] Године 1918. Хабзбуршка монархија је пропала, а у новој Чехословачкој, 1920. године, Католичка црква је претрпела раскол пошто се Чехословачка хуситска црква поново успоставила као независна. [3] У периоду 1939–1945, нацизам је уништио или протерао већину јеврејског становништва. [5] Католичка црква је изгубила око половине својих присталица током комунистичког периода Чехословачке Социјалистичке Републике (1960–1990), и број је наставио да опада у савременој епохи након што је Плишана револуција 1989. обновила демократију у Чехословачкој. [6] Протестантизам се никада није опоравио након Хабзбуршке контрареформације, и иако је поново задобио неке основе почетком 20. века (1950. око 17% Чеха су били протестанти, углавном хусити), после 1950-их њихов број је поново опао и данас су веома мала мањина (око 1%).
Према званичним пописима становништва које је спровео Чешки статистички завод, католицизам је био религија 39,1% Чеха 1991. године, а опао је на 9,3% 2021. године; протестантизам и други типови хришћанства су у истом периоду опали са око 5% на око 2%; у исто време, број припадника других религија или верника без идентификације религије је порастао са 0,3% на 10,8%. Мале мањинске религије у Чешкој су будизам, ислам, паганизам, хиндуизам, јудаизам и друге. На попису становништва 2021. године, 47,8% Чеха изјавило је да не верује ни у једну религију, док се 30,1% није изјаснило за било какву идентификацију, ни верску ни нерелигиозну.
Анкета Евробарометра из 2010. показала је да је 16% чешких грађана одговорило да „верују да постоји Бог“, 44% је одговорило да „верују да постоји нека врста духа или животне силе“, а 37% је одговорило да „не верује постоји било какав дух, Бог или животна сила“. 3% није одговорило.[7]