Ретикуларна теорија нервног система
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ретикуларна теорија је застарела научна теорија у неуробиологији која је тврдила да је све у нервном систему, као што је мозак, једна континуална мрежа. Концепт је поставио немачки анатом Јозеф фон Герлах 1871. године, а највише га је популаризовао нобеловац, италијански лекар Камило Голђи.
Међутим, та теорија је оповргнута каснијим запажањима шпанског патолога Сантијага Рамона и Кахала, користећи технику бојења коју је открио Голђи, а која је показала да је нервно ткиво, као и друга ткива, направљено од независних ћелија. Показало се да је ова доктрина неурона тачан опис нервног система, док је ретикуларна теорија дискредитована.[1]
Заговорници две супротне теорије, Голђи и Рамон и Кахал, заједно су награђени Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1906. године, „као признање за њихов рад на структури нервног система“.[2]