Средњоатлантски гребен
From Wikipedia, the free encyclopedia
Средњоатлантски гребен обухвата уску зону меридијанског правца пружања која иде средином Атлантског океана. У северном делу се налази вулканско острво Исланд. На Исланду има 22 активна вулкана од којих су најпознатији Хекла (1.447) и Хванадаснукур (2.120). У западном делу Атлантског океана, на острву Мартиник се налази вулкан Мон Пеле (1.350). У басену Атлантског океана вулкани се јављају и на Азорским острвима где је активан подморски вулкан Фајал.
Средњоатлантски гребен је средњеокеански гребен, дивергентна или конструктивна граница плоче смештена уз дно Атлантског океана и део најдужег планинског ланца на свету. У северном Атлантику одваја Северноамеричку од Евроазијске плоче и Афричке плоче, северно и јужно од Тројног чвора Азори. У јужном Атлантику раздваја афричку и јужноамеричку плочу. Гребен се протеже од споја с Гребеном Гакел (Средњеарктички гребен) североисточно од Гренланда према југу до тројног чвора Боувет у јужном Атлантику. Иако је Средњеатлантски гребен углавном подводно обележје, његови делови имају узвишења која се уздижу изнад нивоа мора, на пример на Исланду. Гребен има просечну брзину ширења од око 2,5 цм годишње.[1]