Сушено воће
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сушено воће је воће из којег је већина изворног садржаја воде уклоњена природним путем, сушењем на сунцу или употребом специјалних сушара или дехидратора. Сушено воће има дугу традицију употребе која датира још од четвртог миленијума пре нове ере у Месопотамији, а вредно је због свог слатког укуса, хранљиве вредности[1] и дугог рока трајања.
Врста јела | заслађивачи, додаци јелима, енергетска храна |
---|---|
Место порекла | Медитераан, Месопотамија |
Медији: Сушено воће |
Данас је широко распрострањена употреба сушеног воћа. Готово половина сушеног воћа које се продаје је суво грожђе, а затим урме, шљиве, смокве, кајсије, брескве, јабуке и крушке.[2] То је „конвенционално“ или „традиционално“ сушено воће: воће које је сушено на сунцу или у сушарама. Многа воћа попут брусница, боровница, вишања, јагода и манга пре сушења се заслађују (нпр. сирупом сахарозе). Неки производи који се продају као сушено воће, попут папаје, кивија и ананаса, најчешће су кандирано воће.
Сушено воће задржава већину хранљивих вредности свежег воћа.[3] Специфични садржај хранљивих састојака у различитим сушеним плодовима одражава њихов свежи производ и начин обраде.