Топљење глечера од 1850. године
From Wikipedia, the free encyclopedia
Топљење глечера од 1850. године утицало је на снабдевање слатком водом за наводњавање и за домаћинства, на снабдевање домаћих животиња и биљака, које зависе од воде из глечера, и дугорочно утицало на пораст нивоа мора. Глациолози тврде да је подударање топљења глечера и повећање количина стакленичких гасова очигледан пример тренутног глобалног загревања. На планинским ланцима у умереном појасу, попут Хималаја, Алпа, Стеновитих планина, Каскадних планина и Анда, може се видети велико топљење глечера.[1]
Мало ледено доба је период од 1550. до 1850. године, када је свет доживео нешто хладнију климу од данашње. После тога, до 1940. године, ледници су почели да се топе знатно, а онда је до 1980. топљење успорило, а негде су ледници почели да се повећавају, а од 1980. топљење ледника се поново повећало, па чак и убрзало. На Хималајима и Андима, ово ће имати велики утицај на водоснабдевање великих популација. Повлачење планинских ледника у Северној Америци, Азији, Алпима, Индонезији и Африци, у тропској и умереној клими Јужне Америке, користи се као јасан доказ пораста светских температура од средине 19. века. Али недавно отапање плимних и излазних ледника на Гренланду и западној Антарктику могло би довести до пораста нивоа мора, а многа обална подручја света би била угрожена.[2]