Тули (култура)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тули (/ˈtuːli/ или /ˈθjuːl/)[1] или прото-Инуити су претече модерних Инуита. Њихова култура се развила на обалама Аљаске око 1000. године и ширила даље на исток преко Канаде, стижући до Гренланда око 13. века.[2] Како су напредовали, тако је дошло до смене старије, палео−ескимске, дорсетске културе, чији су носиоци пре тога насељавали овај простор. Термин "Тули" потиче од насеља Питуфик или Тули (чији су становници између 1952. и 1953. пресељени у ново насеље, које је 1953. преименовано у Каанаак, незванично Нови Тули) на северозападу Гренланда, где су пронађени археолошки остаци људи који су живели око Комер Мидена. Веза Тула и Инуита је биолошка, културолошка и језичка.
Докази подржавају идеју да су Тули (али и дорсетска култура у мањој мери) били у контакту са Викинзима, који су у 11. веку стигли до обале Канаде. У изворима Викинга, они се помињу као Скрилинзи, што је био викиншки назив за све староседеоце Северне Америке. Неки Тули су мигрирали на југ у „другом таласу ширења” или „другој фази”. До 13. или 14. века, Тули заузимају подручје на коме тренутно живе централни Инуити, а до 15. века Тули коначно замењују Дорсете. Интензивни контакти са Европљанима су започели у 18. веку. Због негативних ефеката „Малог леденог доба” (1650-1850), заједнице Тула су се раздвојиле, и од тада су познати као Ескими, а касније и Инуити.