Урбани дизајн
From Wikipedia, the free encyclopedia
Урбани дизајн је процес дизајнирања и обликовања физичких карактеристика градова, насеља и села и планирања пружања комуналних услуга становницима и посетиоцима. Иако се бави питањима већих размера од архитектуре, то се не може схватити као потпуно издвојено поље истраживања и дизајна, јер квалитет једног зависи од квалитета другог. У ствари, управо је та међузависност названа од стране архитекте Енрика Масип-Боша ''релацијски дизајн”[1], оно што урбани дизајн и архитектуру чини нераскидиво повезаним у многим универзитетским образовним програмима, посебно у Европи. Ова тенденција ка реинтеграцији у архитектонским студијама добија замах и у САД.[2]
Урбани дизајн се бави већим обимом група зграда, инфраструктуре, улица и јавних простора, целих насеља и округа, и целих градова, са циљем да урбана окружења буду праведна, лепа, перформативна и одржива.
Урбани дизајн је интердисциплинарно поље које користи процедуре и елементе архитектуре и других сродних занимања, укључујући пејзажни дизајн, урбанистичко планирање, грађевинарство и комунално инжењерство.[3] [4] Посуђује материјална и процедурална знања из јавне управе, социологије, права, урбане географије, урбане економије и других сродних дисциплина из друштвених и бихејвиоралних наука, као и из природних наука.[5] У новије време појавила су се различита под-поља урбаног дизајна као што су стратешки урбани дизајн, пејзажни урбанизам, урбани дизајн осетљив на воду и одрживи урбанизам. Урбани дизајн захтева разумевање широког спектра предмета од физичке географије до друштвених наука и уважавање дисциплина, као што су развој некретнина, урбана економија, политичка економија и друштвена теорија.
Урбани дизајнери раде на стварању инклузивних градова који штите заједницу, осигуравају једнак приступ и дистрибуцију јавних добара и удовољавају потребама свих становника, посебно жена, људи разних раса и других маргинализованих популација. Кроз интервенције дизајна урбани дизајнери раде на револуцији начина на који концептуализирамо наше друштвене, политичке и просторне системе као стратегије за стварање и репродукцију праведније и иновативније будућности.
Теорија урбаног дизајна бави се превасходно дизајном и управљањем јавним простором (тј. "јавним окружењем", "јавним областима" или "јавним доменом"), као и начином на који се јавна места користе и доживљавају. Јавни простор обухвата укупан простор који свакодневно слободно користи широка јавност, попут улица, паркова и јавне инфраструктуре. Неки аспекти простора у приватном власништву, као што су фасаде зграда или домаћи вртови, такође доприносе јавном простору, па их стога разматра и теорија урбаног дизајна. Важни аутори теорије урбаног дизајна су Кристофер Алекандер, Петер Калторп, Гордон Кален, Андрес Дуани, Џејн Јакобс, Мичел Јоаким, Јан Гел, Алан Б. Јакобс, Кевин Линч, Алдо Роси, Колин Роув, Роберт Вентури, Вилијам Х. Вајт, Камило Сите, Бил Хилиер и Елизабет Платер-Зиберк.