Харон
сателит патуљасте планете Плутона / From Wikipedia, the free encyclopedia
Харон или Плутон [1][9][10][11][12][13] је Плутонов сателит. Открио га је 22. јуна 1978. године астроном Џејмс Кристи који је, посматрајући фотографије Плутона, прво уочио да постоји испупчење на планети, а затим је, анализом фотографија из различитих периода, утврђено да је у питању сателит. Име је предложио управо Џејмс Кристи, по Харону, из грчке митологије, старцу који је у свом чамцу превозио душе мртвих у Хадово царство. Године 1985. ово име је и званично прихваћено од Међународне астрономске уније.
Харон[1] | |
---|---|
Откриће | |
Открио | Џејмс Кристи |
Датум открића | 22. јуна 1978 |
Карактеристике орбите | |
Средњи полупречник орбите | 24.856±0.001[2] |
Апоапсис | 19.572,8[3] |
Екцентрицитет | 0,000000 ± 0,000070[3] |
Период револуције | 6,3872304 ± 0,0000011[3] |
Просечна брзина револуције | 6,38725 дана |
Нагиб | 0,001° (Äquatorebene)[4] |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 1.208,0 ± 3,0 |
Површина | 4.560.000 ² |
Маса | 1.52±0.06×1021[5][6] |
Запремина | 9.027×108 km³ ³ |
Густина | 1.65±0.06 ³ |
Гравитација | 0.278 ² |
Магнитуда | 16.8[7][8] |
Албедо | 0.39 |
Све до краја 2005. године сматран је јединим Плутоновим сателитом, када телескоп Хабл открива још два мања сателита у Плутоновом систему (С/2005 П1 и С/2005 П2).[14] Претпоставка је да је Харон настао на исти начин на који је настао и Месец – ударом великог тела у Плутон, што је у његову орбиту избацило довољно материјала за формирање сателита.
Црвенкасто-браон капа северног пола Харона састоји се од толина, органских макромолекула који могу бити суштински састојци живота. Ови толини су произведени из метана, азота и сродних гасова који су можда били ослобођени криовулканским ерупцијама на овом месецу,[15][16] или су можда пренети преко 19.000 km (12.000 mi) из атмосфере Плутона на месец у орбити.[17]