Хрватски преплет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрватски преплет или хрватски вотл, познат као плетер или троплет на Хрватском, је врста преплета, најкарактеристичнија по узорку од три-траке. Један је од најчешће коришћених обрасци предроманичке Хрватске уметности. Налази се на и унутар црквама, као и манастира подигнутих у раносредњовековној краљевини Хрватској између деветог и почетка дванаестог века. Орнаменталне жице су понекад биле груписане заједно са животињским и биљним фигурама.
Најрепрезентативнији примери натписа украшених преплетом су Башкчанска плоча, крстионица хрватског кнеза Вишеслава и Бранимиров натпис. Други значајни примери налазе се у близини Книна, у Ждрапању и Жавићу код насеља Брибир, Рижиницама код Солина и у Сплиту и Задру.[1]
Хрватска има цивилно и војно одликовање под називом Орден Хрватског Преплета.[2]
Мотиви ових плетеница преузети су из античке уметности (таласи, тропругасти гајтани, пентаграми, мреже ромбоа...), али док су у антици ови орнаменти служили само као оквир, у предроманици испуњавају целу површину. Количина, али и надалеко познат квалитет материјала и резбарења споменика предроманичке скулптуралне пронађених на источној обали Јадрана доказује снажну грађевинску и клесарску активност великог броја занатлија и радионица. За разлику од хиљада фрагмента тканих рељефа у Далмацији, на северу су пронађена само два: један у Лобору и један код Илока.