Чехословачке легије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чехословачка легија је назив која се користи за јединице добровољног страног војног отпора Чеха и Словака током Првог светског рата (и Руског грађанског рата). Легије су чинили чешки и словачки сународници који живе у иностранству и бивши војници аустроугарске војске, који су након заробљавања од страних војски споразумно одлучили да се добровољно придруже легијама и тако дезертирају и потом се боре против трупа Централних сила. Тим чином они су, извршили дезертерство и кршили војну заклетву дату монарху, која је у правном систему Аустроугарске значила издају, због чега им је претила смртна казна.[1]
Припадници легија самоиницијативно су прихватили отказивање послушности Аустроугарској и прикључили се револуционарним акције страног отпора са циљем да помогну успостављању независне Чехословачке као државе наследнице бивше Чешке краљевине. Историја је показала да су њихови непорециви војни успеси касније одиграли пресудну улогу у преговорима о успостављању Чехословачке 1918. године и касније током Париске мировне конференције (1919—1920).
У Русији легионари су учествовали у неколико победничких борби, укључујући Зборов и Бахмах против централних сила, такође су били укључени у руски Грађански рат у борби против бољшевика, својевремено контролишући целу Транссибирску железницу и добар део већих градова у Сибиру.
Име чехословачке легије настало је тек после рата, током рата коришћена је колективна ознака револуционарних добровољних трупа (касније страних чехословачких трупа). Основа ових трупа почела је да се појављује 1914. године од добровољаца, чешких сународника који су се пријавили за царску војску у Русији и Легију страних држава у Француској. Чешки сународници у Русији, из Варшаве, околине и са територије Волине, створили су јединицу под називом „ Ческа дружина “ (то нису били само Чеси и Словаци, већ су одавно чинили велику већину). Сународници у Француској били су укључени у француску Легију странаца у засебну јединицу, познату као „Наздарска компанија“.“. Број чешких и словачких добровољаца постепено се повећавао. Како су од 1917. године легије формиране и у Италији, на крају Великог рата, јединице чехословачких страних трупа имале су респектабилну бројку, укупно преко 140.000 припадника.[2]
После рата, чехословачке власти су похвалиле активности легионара који су се храбро борилили против Немачке и Аустроугарске. У борбама је страдало само око пет и по хиљада легионара, док је на царевој страни, у борби страдало 138.000 војника, одведених из чешких округа.[1]