Чиен-Шиунг Ву
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чиен-Шиунг Ву (Лухе, Тајканг, 31. мај 1912 – Њујорк, 16. фебруар 1997) била је кинеско-америчка физичарка физике елементарних честица и експериментална физичарка. Она је дала значајан допринос у области нуклеарне физике и физике честица. Ву је радила на Пројекту Менхетн, где је помогла у развоју процеса издвајања уранијума у изотопе уранијума-235 и уранијума-238 гасном дифузијом. Најпознатија је по спровођењу Ву експеримента који је доказао да парност није очувана. Ово откриће довело је до тога да су њене колеге Цунг-Дао Ли и Чен-Нинг Јанг освојиле Нобелову награду за физику 1957. године, док је сама Ву добила инаугуралну Волфову награду за физику 1978. године. По њеној стручности у експерименталној физици поредили су је са Маријом Кири. Њени надимци су „Прва дама физике“, „Кинеска госпођа Кири“ и „Краљица нуклеарних истраживања“.[1][2][3]
Чиен-Шиунг Ву | |
---|---|
Датум рођења | (1912-05-31)31. мај 1912. |
Место рођења | Лухе, Тајканг, Кина |
Датум смрти | 16. фебруар 1997.(1997-02-16) (84 год.) |
Место смрти | Њујорк, САД |
Поље | физика |
Институција | Универзитет у Принстону, Универзитет Колумбија |
Познат по | Пројекат Менхетн, Ву експеримент, бета распад |
Награде | Волфова награда за физику, Комсток награда, Бонерова награда, Национална медаља за науку |