Шлески ратови
три рата вођена средином 18. века између Краљевине Пруске (под краљем Фридрихом Великим) и Хабзбуршке монархије (под надвојвоткињом Маријом Терезијом) за контролу средњеевропског региона Шлезије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Шлески ратови ( ) су три рата вођена средином 18. века између Краљевине Пруске (под краљем Фридрихом Великим) и Хабзбуршке монархије (под надвојвоткињом Маријом Терезијом) за контролу средњеевропског региона Шлезије (сада у југозападној Пољској). Први (1740–1742) и Други (1744–1745) шлески рат чинили су делове ширег рата за аустријско наслеђе, у којем је Пруска била члан коалиције која је тражила територијалну добит на рачун Аустрије. Трећи Шлески рат (1756–1763) је био поприште глобалног Седмогодишњег рата, у којем је Аустрија заузврат предводила коалицију сила са циљем да заузму пруску територију.
Ниједан посебан догађај није покренуо ратове. Пруска је навела своје вековима старе династичке претензије на делове Шлезије као сasus belli, али су реална политика и геостратешки фактори такође играли улогу у изазивању сукоба. Оспорена сукцесија Марије Терезије на Хабзбуршку монархију према Прагматичној санкцији из 1713. пружила је прилику Пруској да ојача у односу на регионалне ривале као што су Саксонија и Баварска.
Уопштено се сматра да су сва три рата завршена пруским победама, а први је резултирао уступањем Пруској већег дела Шлезије, од стране Аустрије. Пруска је из Шлеских ратова изашла као нова европска велика сила и водећа држава протестантске Немачке, док је пораз католичке Аустрије од мање немачке силе значајно нарушио престиж Хабзбурга. Сукоб око Шлезије наговестио је ширу аустро-пруску борбу за хегемонију над народима немачког говорног подручја, која ће касније кулминирати у аустро-пруском рату 1866. године.