Штуко
грађевински материјал од агрегата, везива и воде / From Wikipedia, the free encyclopedia
Штукатура односно штуко је пластично у већини рељефно украшавање ентеријера и екстеријера грађевина уз употребу штуко малтера и других материјала. У почетку је била употребљавана као замена за мање вредну надокнаду камена. Употребљавала се још у старом Риму а за време ренесансе се опет вратила у употребу и тада је била омиљена а нарочито у време барока и рококоа, затим у историзујућим стиловима као и за време сецесије када са појавом нове уметности њена употреба опада. Разлике у називима између врсте малтера и штукатуром се односи више на употребљавање него на саставе малтера.
Штукатура се наноси мокра и стврдне до веома густе чврсте супстанце. Користи се као декоративни премаз за зидове и плафоне, спољне зидове, као и као скулптурални и уметнички материјал у архитектури. Штукатура се може наносити на грађевинске материјале као што су метал, експандиране металне летве, бетон, блокови од шљунка или глинена цигла и ћерпич у декоративне и структуралне сврхе.[1]
На енглеском, „штуко” се понекад односи на премаз за спољашњу страну зграде, а „гипс” на премаз за унутрашњост; као што је описано у наставку, међутим, сами материјали често имају мале или никакве разлике. Други европски језици, посебно италијански, немају исту разлику; stucco на италијанском значи гипс и служи за обоје.[2]