Џингис-кан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Џингис-кан (монгол. Чингис хаан, рођен са именом Темуџин; 1162 — 18. август 1227)[3][4] био је оснивач и први велики кан (хан) Монголског царства, које је постало друго највеће светско царство у историји након његове смрти. Џингис је дошао на власт тако што је ујединио многа номадска племена Североисточне Азије. Након што је основао царство и прогласио се за "Џингис-кана", покренуо је инвазију Монгола и освојили су већину Евроазије. Ратни походи започети током његовог живота укључују она против Кара-Китаја, Кавказа и Хорезмије, династије Западни Сја и династије Ђин. Ови ратни походи су често били праћени великим масакрима цивилног становништва − нарочито у областима које су контролисали Кваразмијан и Западна Сја. До краја његовог живота, Монголско царство је окупирало значајан део средње Азије и Кине.
Џингис-кан | |
---|---|
Датум рођења | 1162.[1] |
Место рођења | Хенти (планина), Монголија |
Датум смрти | 18. август 1227.(1227-08-18) (64/65 год.)[2] |
Место смрти | Монголско царство |
Супружник | Борте |
Потомство | Џучи, Чагатај, Огатај, Толуј |
Родитељи | Јесугај Олен |
Династија | Бориџигин |
Велики кан Монголског царства | |
Период | Пролеће 1206 — 18. август 1227. |
Крунисање | 1206. |
Наследник | Огатај-кан |
Пре него што је Џингис-кан умро, одредио је Огатај-кана за свог наследника. Касније су његови унуци поделили царство на канате.[5] Џингис-кан је умро 1227. године након што је победио Западну Сју. Сахрањен је у необележеном гробу негде у Монголији.[6] Његови потомци су проширили Монголско царство кроз већину Евроазије тако што су освојили или стварали вазалне државе у савременој Кини, Кореји, Кавказу, Централној Азији и значајним деловима Источне Европе и Југоисточне Азије. Многе од ових инвазија поновиле су ранији масакр над великим делом људске популације. Као резултат, Џингис-кан и његово царство имају страховиту репутацију у локалној историји.[7]
Поред својих војних достигнућа, Џингис-кан је такође подигао Монголско царство и на друге начине. Усвојио је Ујгур писмо као систем писања Монголског царства. Такође је практиковао меритократију и дозволио верску толеранцију у Монголском царству и ујединио је номадска племена североисточне Азије. Данашњи Монголи га сматрају за оснивача модерне Монголије.[8]
Иако је познат по бруталности својих војних похода[9] и такође га многи сматрају за геноцидног владара, Џингис-кан је заслужан за довођење Свиленог пута у једно кохезивно политичко окружење. Ово је довело до комуникације и трговине из Североисточне Азије у муслиманску Југозападну Азију и хришћанску Европу, чиме су се проширили хоризонти свих три културних подручја.