Гудачки инструменти
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гудачки инструменти су добили име због начина добијања тона: превлачење гудала преко жице изазива треперење жице и ствара тон. Гудачки инструменти имају четири жица различите дебљине. Најдубље тонове производе презне (недодирнуте) жице, док виши тонови настају њиховим скраћивањем, што се постиже притиском прстију леве руке по жицама. Сви инструменти ове групе су сличне грађе и облика, али различите величине, опсега тонова и боје звука. У ове инструменте спадају: виолина, виолончело, виола и контрабас.
Данашњи гудачки инструменти развили су се из разних врста виола које су у пракси музицирања биле употребљиване од XV до XVIII века. Развој и техничко усавршавање ових инструмената везују се за италијански градић Кремону, у којем су се налазиле недалеко чувене радионице познатих градитеља инструмената из породица Амати, Гварнери и Страдивари.