Друга пољска република
From Wikipedia, the free encyclopedia
Друга пољска република (1918—1939) је у то време била друга словенска држава по величини; заузимала простор од 388.000 km² и бројала преко 32 милиона становника. Дужина граница Пољске износила је 5.534 km., од којих једва 140 km. је припадало морској обали (Балтичко море).
Друга пољска република ''II Rzeczpospolita Polska'' Пољска | |||
---|---|---|---|
Химна Мазурка Домбровског | |||
Пољска 1930. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Средња Европа | ||
Земља | Пољска, Белорусија, Украјина | ||
Престоница | Варшава | ||
Друштво | |||
Службени језик | Пољски језик | ||
Религија | претежно Католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | Парламентарна република | ||
— Председник | Јозеф Пилсудски, Габријел Нарутович, Станислав Војћеховски, Игнаци Мошћицки, Болеслав Вијенава-Двугосовски | ||
Законодавна власт | Сејм — скупштина | ||
Владајућа партија | Пољска народна партија Пјаст | ||
Историја | |||
Историјско доба | Савремено доба | ||
— Оснивање | 1918. | ||
— Укидање | 1939. | ||
— Статус | Бивша држава | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 388.000 ² | ||
Становништво | преко 32.000.000 | ||
Валута | Пољска марка (до 1924.), Пољски злот (од 1924.) | ||
Земље претходнице и наследнице Друге републике Пољске | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Краљевство Пољска (1917−1918) | Трећи рајх | ||
Немачко царство | Трећи рајх | ||
Савез Совјетских Социјалистичких Република | Трећи рајх |
Пољска се граничила са истока са Совјетским Савезом, са запада са Немачком, на југу са Чехословачком и Румунијом, a на северу са Летонијом и Литванијом. Пољске земље заузимају западни део Сармачке низије у сливу Висле, Њемена и притока Дњепра. Само на југу диже се шумски ланац Карпата, који у западном делу — Татрама има карактер чисто алпински.
Становништво Пољске чинило је 69% Пољака, 13% Украјинаца, 8% Јевреја, 5% Немаца, и 5% Белоруса.
Од становништва Пољске бави се пољопривредом 72,3%, рударством и индустријом 10% a трговином 3,7%. То све говори од колико је великог значаја пољопривреда у Пољској. Истовремено Пољска има јако развијену индустрију: Пољска је према томе пољопривредно-индустријска земља, са претежно земљорадничким елементом.
Престоница пољске државе била је Варшава (пољски: Warszawa), која има 1.178.000 становника, иза ње највећи град је индустријски центар Лођ (пољски: Łódź) са 605.000 становника. Изнад 100.000 становника имају Лавов (пољски: Lwów) — 316.000, Познањ (пољски:Poznań) — 247.000, Краков (пољски:Kraków) — 221.000, Вилњус (литвански: Wilno) — 196.000, Катовице (литвански:Katowice) — 127.000, Ченстохова (пољски:Częstochow) и Бидгошч (пољски:Bydgoszcz) по 118.000, Лублин — 113.000, Сосновјец — 109.000 становника.
Прираст становништва u Пољској је био један од највећих у Европи, и износио је око 1,8% годишње: број становника Пољске расте годишње око 500.000 становника.
Пољска је лежала на граници између Истока и Запада и представљала је типично транзитну земљу: као таква, Пољска нема природних граница. То је имало утицаја на историјски развитак пољске државе.