Иван IV Грозни
Руски цар целе Русије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Иван IV Васиљевич (рус. ; Коломенскоје, 25. август 1530 — Москва, 28. март 1584), познатији као Иван Грозни (рус. ), био је цар Русије, који је владао од 1533. до 1584. Године 1547. прогласио се за цара свих Руса. Познат по значајним реформама у Русији, али и окрутности према бољарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства сина, због чега је добио назив Грозни (рус. ). У почетку владавине преузео је мере које су допринеле развоју државе: Москва је постала државно и црквено средиште, реформисао је војску, долази до развоја штампарије и отварања Русије ка Европи. У почетку је владао са бољарима, а касније је преузео драконске мере против њих. Поделио је Русију на два дела: Опричнину – територију под царевом управом и Земшћину – под управом бољара. Опричници су кренули у рат против бољара – отимали су земљу и убијали. Њихови симболи су били метла и псећа глава.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Иван IV Васиљевич | |
---|---|
Пуно име | Иван IV Васиљевич |
Датум рођења | (1530-08-25)25. август 1530. |
Место рођења | Коломенскоје, Велика московска кнежевина |
Датум смрти | 28. март 1584.(1584-03-28) (53 год.) |
Место смрти | Москва, Руско царство |
Супружник | Анастасија Романовна, Марија Темрјуковна, Марфа Собакина, Ана Колтовска, Марија Долгорукова, Ана Василчикова, Василиса Мелентијева, Марија Нагаја |
Потомство | Tsarevich Dmitry Ivanovich of Russia, Tsarevich Ivan Ivanovich of Russia, Фјодор I Звонар, Царевић Димитрије, Tsarevna Anna Ivanovna |
Родитељи | Василиј III Иванович Јелена Глинска |
Династија | Рјуриковичи |
Период | 1533—1584. |
Претходник | Василиј III Иванович |
Наследник | Фјодор I Звонар |
Иван Грозни је једна од најконтроверзнијих, као и најпознатијих фигура руске историје. Са једне стране је био прогресиван владар и експанзиониста, који је радио за добробит своје земље, док је паралелно са тим био бескрупулозни тиранин неуравнотежене нарави, склон импулсивним реакцијама, које су коштале његову земљу десетине хиљада живота.
Основао је прву штампарију у Русији 1553. године, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангељск. Направио је значајну пореску реформу, централизовао државну управу и увео обавезу према власницима земљишта да служе војни рок. Формирао је први руски парламент 1549. године, и модернизовао законик 1550. Формирао је прву стајаћу војску са ватреним оружјем у Европи, "Стрелце". Потукао је Татаре и освојио Казањ 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир. Тиме је знатно допринео проширењу Русије. Завршио је владавину убивши најстаријег сина Ивана у наступу беса, горко се кајући после тога. Наследио га је син Фјодор, а имао је и трећег сина Димитрија.
Иван Грозни је умро од последица тровања 1584. године, у својој 54. години. У тренутку смрти играо је шах.