Манојло II Палеолог
From Wikipedia, the free encyclopedia
Манојло II Палеолог (грч. ; Цариград, 27. јун 1350. — Цариград, 21. јул 1425. ) је био византијски цар (1391—1425) и други син и савладар (1373—1391) Јована (1341—1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391) и Јелене Кантакузин. Подржавао је владавину свог оца у сукобу са осталим претендентима на престо и у његово име је покушао да добије помоћ Запада, али без успеха. После неуспешног пуча његовог старијег брата Андроника проглашен је за савладара, да би после његових поновних покушаја да преузме власт активно учествовао у његовом слому. Након тих дешавања је према условима мира био послат као талац на османски двор на коме је био приморан да учествује у османском заузећу византијске Филаделфије, али је и поред тога његово држање и понашање оставило велики утисак на Османлије о чему сведочи и изјаза султана Бајазита који је рекао да и они који не би знали да је цар, по његов држању и наступу би им то постало јасно.[тражи се извор] После очеве смрти 1391. године преузео је власт над Византијом, али се ускоро 1394. године суочио са опсадом (блокадом) Цариграда, током које је 1399. године напустио престоницу и отишао на Запад да проба да нађе војну помоћ, оставивши град и царство на управу свом братанцу Јовану . Иако је био добро примљен, није успео да добије помоћ и вратио се у Цариград 1403. године после османске пропасти код Ангоре 1402. године. Наредне деценије мира са Османском империјом, Манојло је искористио да прошири морејку деспотовину на Пелопонезу, којом је владао његов брат Теодор (1383—1407). Заузећем Коринта 1404. године, стекли су се услови да се изнова подигне бедем Хексамилеон на коринстком земљоузу у дужини од 6 миља што је изведено за само двадесет и пет дана. После смрти султана Мехмеда је неуспешно покушао да се уплете у сукобе османских принчева око власти, због чега је нови султан Мурат опсео Цариград 1422. године. Од 1421. године за свог савладара је именовао најстаријег сина Јована (), који је током османске опсаде напустио град и отишао на запад у покушају да пронађе помоћ, док је управу градом са позиције регента оставио млађем брату Константину (). Османлије и овог пута нису заузеле Цариград, али је већ остарели Манојло непосредно након тога доживео тежак мождани удар и своје последње године је провео скоро потпуно парализован. Био је ожењен ћерком српског велможе Константина Драгаша, Јеленом са којом је имао већи број синова који су управљали царством од његове смрти до његове коначне пропасти средином 15. века.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Манојло II Палеолог | |
---|---|
Датум рођења | (1350-06-27)27. јун 1350. |
Место рођења | Цариград, Византијско царство |
Датум смрти | 21. јул 1425.(1425-07-21) (75 год.) |
Место смрти | Цариград, Византијско царство |
Супружник | Јелена Драгаш |
Потомство | Јован VIII Палеолог, Теодор II Палеолог, Андроник Манојлов Палеолог, Константин XI Палеолог Драгаш, Димитрије Палеолог, Тома Палеолог |
Родитељи | Јован V Палеолог Јелена Кантакузин |
Династија | Палеолози |
Претходник | Јован V Палеолог |
Наследник | Јован VIII Палеолог |