Неретљанска кнежевина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Неретљанска кнежевина, такође позната и као Паганија, а касније и Маронија (лат. Maronia),[1] била је српска средњовековна кнежевина, односно земља, која се у периоду од 7. до 10. века простирала у приморским областима између река Неретве и Цетине. Ову област су настањивали Срби, који су по реци Неретви прозвани Неретљани, а Византинци су њихову земљу прозвали „Паганија” због тога што њени становници нису прихватили хришћанство у време када је то учинила већина Срба и осталих Јужних Словена.[2][3][4][5]
Кратке чињенице Неретљанска кнежевина (Паганија), Географија ...
Неретљанска кнежевина (Паганија) | |||
---|---|---|---|
Неретљанска кнежевина у 9. веку | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Политика | |||
Облик државе | кнежевина | ||
— Кнез | |||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 9. век | ||
— Укидање | 12. век | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Византија | Дукља | ||
Кнежевина Србија | Захумље |
Затвори