Патријарх српски Јосиф (Рајачић)
српски патријарх / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јосиф Рајачић (Лучане код Бриња, 20. јул 1785 — Сремски Карловци, 13. децембар 1861) био је српски православни архиепископ и митрополит карловачки од 1842. до 1861. године, а почевши од 1848. године и патријарх српски. Током 1849. године обављао је и дужност царског комесара. Заслужан је за стварање Српске Војводине (1848-1849) и Војводства Србије и Тамишког Баната (1849-1860), као и за уздизање Карловачке митрополије на степен Патријаршије (1848).[1][2][3]
Кратке чињенице Јосиф (Рајачић), Датум рођења ...
Јосиф (Рајачић) | |
---|---|
Датум рођења | (1785-07-20)20. јул 1785. |
Место рођења | Лучане код Бриња, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 13. децембар 1861.(1861-12-13) (76 год.) |
Место смрти | Сремски Карловци, Аустроугарска, данас Србија |
Архиепископ и митрополит карловачки | |
Године | (1842—1861) |
Претходник | Стефан (Станковић) |
Наследник | Самуило (Маширевић) |
Патријарх српски | |
Године | (1848—1861) |
Претходник | Василије (Бркић) |
Наследник | Самуило (Маширевић) |
Потпис |
Затвори